Naracija (takođe poznata kao komentar van kamere ili van scene) je produkcijska tehnika koja se koristi u radiju, televiziji, filmskom stvaralaštvu, pozorištu i drugim medijima u kojoj opisni ili ekspozitorni glas koji nije deo narativa (tj. nije dijegetički) prati slikovnu ili prezentaciju događaja na licu mesta. Naracija se čita iz scenarija i može je izgovoriti neko ko se pojavljuje negde drugde u produkciji ili specijalizovani glasovni glumac. Sinhroni dijalog, gde naracija narira radnju koja se odvija u isto vreme, ostaje najčešća tehnika u naraciji. Asinhrona, međutim, se takođe koristi u filmu. Obično se unapred snima i postavlja preko filma ili videa i često se koristi u dokumentarcima ili novinskim izveštajima za objašnjenje informacija.
Naracija se koristi u video igrama i porukama na čekanju, kao i za najave i informacije na događajima i turističkim destinacijama. Takođe se može čitati uživo za događaje kao što su dodele nagrada. Naracija se dodaje pored bilo kog postojećeg dijaloga i ne treba je mešati sa glasovnom glumom ili procesom zamene dijaloga prevedenom verzijom, pri čemu se ovo drugo naziva sinhronizacija ili presnimavanje.
Industrija glasovne glume se značajno razvila od svog nastanka, paralelno sa razvojem tehnologije, zabave i oglašavanja. Počela je u ranim danima radija i od tada se proširila na razne medije, uključujući televiziju, film, video igre i internet.
Da biste postali glasovni glumac, potrebna je značajna obuka. Važni faktori za posao glasovnog glumca su tehnika, žanrovi i rad. Preporučuje se angažovanje trenera glume i trenera glasa kako bi se usavršile veštine snimanja glasa. Postoji mnogo opreme koja je takođe potrebna za početak karijere u glasovnoj glumi. Računar, profesionalni mikrofon i program za montažu, zajedno sa studiom za postavljanje, sve su to uslovi za razvoj profesionalne glasovne glume. Karijere u glasovnoj glumi često omogućavaju ljudima da rade od kuće.
Voice-over (also known as off-camera or off-stage commentary) is a production technique used in radio, television, filmmaking, theatre, and other media in which a descriptive or expository voice that is not part of the narrative (i.e., non-diegetic) accompanies the pictured or on-site presentation of events. The voice-over is read from a script and may be spoken by someone who appears elsewhere in the production or by a specialist voice actor. Synchronous dialogue, where the voice-over is narrating the action that is taking place at the same time, remains the most common technique in voice-overs. Asynchronous, however, is also used in cinema. It is usually prerecorded and placed over the top of a film or video and commonly used in documentaries or news reports to explain information.
Voice-overs are used in video games and on-hold messages, as well as for announcements and information at events and tourist destinations. It may also be read live for events such as award presentations. Voice-over is added in addition to any existing dialogue and is not to be confused with voice acting or the process of replacing dialogue with a translated version, the latter of which is called dubbing or revoicing.
The voice-over industry has evolved significantly since its inception, paralleling developments in technology, entertainment, and advertising. It began in the early days of radio and has since expanded into various media including television, film, video games, and the internet.
To become a voice actor, significant training is required. The important factors to being a voice actor are technique, genres, and work. It is recommended to hire an acting coach and voice coach to help hone skills for recording a voice-over. There are many pieces of equipment that are also required to start a career in voice-overs. A computer, professional microphone, and an editing program, along with a studio to set up in, are all requirements to develop a professional voice-over. Careers in voice-over often allow people to work at home.
Нарација (такође позната као коментар ван камере или ван сцене) је продукцијска техника која се користи у радију, телевизији, филмском стваралаштву, позоришту и другим медијима у којој описни или експозиторни глас који није део наратива (тј. није дијегетички) прати сликовну или презентацију догађаја на лицу места. Нарација се чита из сценарија и може је изговорити неко ко се појављује негде другде у продукцији или специјализовани гласовни глумац. Синхрони дијалог, где нарација нарира радњу која се одвија у исто време, остаје најчешћа техника у нарацији. Асинхрона, међутим, се такође користи у филму. Обично се унапред снима и поставља преко филма или видеа и често се користи у документарцима или новинским извештајима за објашњење информација.
Нарација се користи у видео играма и порукама на чекању, као и за најаве и информације на догађајима и туристичким дестинацијама. Такође се може читати уживо за догађаје као што су доделе награда. Нарација се додаје поред било ког постојећег дијалога и не треба је мешати са гласовном глумом или процесом замене дијалога преведеном верзијом, при чему се ово друго назива синхронизација или преснимавање.
Индустрија гласовне глуме се значајно развила од свог настанка, паралелно са развојем технологије, забаве и оглашавања. Почела је у раним данима радија и од тада се проширила на разне медије, укључујући телевизију, филм, видео игре и интернет.
Да бисте постали гласовни глумац, потребна је значајна обука. Важни фактори за посао гласовног глумца су техника, жанрови и рад. Препоручује се ангажовање тренера глуме и тренера гласа како би се усавршиле вештине снимања гласа. Постоји много опреме која је такође потребна за почетак каријере у гласовној глуми. Рачунар, професионални микрофон и програм за монтажу, заједно са студиом за постављање, све су то услови за развој професионалне гласовне глуме. Каријере у гласовној глуми често омогућавају људима да раде од куће.
